Наставник информатике треба да зна...

 

- по мишљењу колега и колегиница: све што је везано за нове технологије -      руковање рачунаром, пројектором, ЛЦД телевизором и видеом - свим  могућим  техничким прикључцима, разгласом у школи, видео надзором.. као и свиме што се  може подвести под реч "интернет" ("ти знаш где се то тамо може пронаћи")...

- по мишљењу својих ученика: све о хаковању, игрицама, увећању брзине  протока ("наставнице, зашто ми кочи овај компјутер?"), о мобилним телефонима,  бит-торентима и филмовима...

- по мишљењу своје деце: да организује своје време за рачунаром тако да рачунар  буде слободан када су они код куће, да своја документа склони од нехотичног  брисања с њихове стране...

- по мишљењу родитеља својих ученика: да се побрине за безбедност њихове  деце на интернету, да прати њихова кретања на фејсбуку, евентуалне несугласице  или- недајбоже - свађе и вређања до којих долази свесно или несвесно али не  кривицом њиховог детета... и да одхакује профил...

- У свом сталном доживотном усавршавању долазим до сазнања да -  пропорционално- знам све мање а учим све више. Да ли је то сврха наше струке?  У најбољој намери да својим знањем допринесем како ученицима тако и  колективу своје школе схватам да се остварење мојих циљева може описати у две  речи: Mission Impossible.